Školovanje kod kuće – iskustvo jedne mame

Dugujemo veliku zahvalnost našoj koleginici Nađi Mijatović – Sekicki koja je pristala da bude gostujuća spisateljica na našem blogu.

Nađa je pijanistkinja i majka dvoje dece koje školuje kod kuće. Njen život i rad odveli su je iz Srbije u Švajcarsku, zatim natrag u Srbiju na nekoliko godina, dok se konačno nije preselila u Ameriku pre deset godina. Od prošle godine živi na Novom Zelandu sa suprugom i decom.

Nađa je radila na univerzitetima u Srbiji i u SAD-u, u operskim kompanijama, kao izvođač i predavač. Trenutno je na „profesionalnom odsustvu“, kako to voli da kaže, dok uspostavlja životni stil porodice u novoj zemlji.

Odlučila si se da školuješ svoju decu kod kuće. Iz kog razloga?

Razlozi su bili mnogostruki. Sve je počelo našom ogromnom željom za putovanjem pre nekoliko godina, dok smo još živeli u Americi, a bili smo na kampovanju na Novom Zelandu u tom trenutku. Bilo je to toliko pozitivno iskustvo povezivanja naše porodice da smo želeli više toga i prepoznali smo ograničenja koja donosi kalendar školske godine.

U to vreme nas je već razočarao obrazovni sistem u Americi (i javni i privatni) i školski sistem uopšte. Ideja o školovanju kod kuće bila je primamljiva. Želeli smo da naša deca imaju (relativnu) slobodu izbora kada je u pitanju njihovo obrazovanje; želeli smo da budemo dovoljno bliski da vidimo njihove prave strasti i da ih podržimo najbolje što možemo.

Nastava likovnog u okviru školovanja kod kuće

Štaviše, želeli smo da oni ostanu deca što je duže moguće, da im obezbedimo puno nestrukturiranog, slobodnog igranja i da ih zaštitimo od ranih akademskih / intelektualnih dešavanja što se, nažalost, događa u većini škola širom sveta.

Kada je reč o školovanju kod kuće, koje prednosti bi istakla i da li ima nedostataka?

Mogu da govorim samo u ime svoje porodice i da kažem da prednosti daleko prevazilaze nedostatke.

Kao što sam već napomenula, školovanje kod kuće za nas je stil života; radi se pre svega o porodici. Školovanje kod kuće pretvorilo je našu porodicu u blisku zajednicu:

• našu decu vidimo i čujemo kad god je potrebno da ih vidimo i čujemo;
• izgradili smo međusobno poverenje;
• naši odnosi svakodnevno rastu dok svi učimo kako da budemo jedni sa drugima i da se međusobno odnosimo sa poštovanjem i ljubavlju.
• Intenzitet ovog načina života učinio nas je svesnijim naših reči i postupaka.

Moj suprug i ja smo najveći autoriteti naše dece i to je učinilo našu odgovornost većom: deca nas gledaju, analiziraju i kopiraju 24/7. Više ne verujemo da se učenje dešava samo u školi; dešava se svuda.

Fleksibilan raspored učenja i slobodnog vremena glavne su prednosti školovanja kod kuće

Lako je naučiti matematiku i pisanje, ali za učenje integriteta, snalažljivosti i samostalnog razmišljanja potrebno je drugačije okruženje za učenje.

Primetila sam povećanje samopouzdanja kod svoje dece, kao i širine razmišljanja. Između ostalog, oni sada rado ulaze u rasprave sa tinejdžerima, odraslima i starijim građanima jer više nemaju interakcije uglavnom ograničene na svoje vršnjake. Uspeli smo da kreiramo svoje prioritete onako kako smo želeli.

Rekavši sve to, mislim da većinu stvari koje ja vidim kao prednosti drugi roditelji mogu da vide kao nedostatke.  Na roditeljima je da duboko pogledaju u sebe i budu iskreni u vezi sa ovim stvarima.

Kako izgleda tvoj dan?

Moj dan može da izgleda kako god želim da on izgleda, što je neverovatna prednost školovanja kod kuće.

Ali sa velikom slobodom dolazi i velika odgovornost. I tu odgovornost shvatam vrlo ozbiljno.

Jedan uobičajeni dan izgleda tako što suprug i ja ustajemo oko 5 sati ujutro kako bismo radili meditaciju / jogu. Deca obično ustaju do 7 ujutru, obavljaju jutarnje obaveze (spremanje kreveta, hranjenje psa i sl.). Zajedno doručkujemo i pratimo mog muža na posao. Tada je vreme za našu jutarnju šetnju sa psom. Po povratku kući započinjemo učenje koje se obično završava do 15h, ali je fleksibilno.

Školovanje kod kuće štedi vreme i energiju

Još jedna fantastična stvar u vezi sa školovanjem kod kuće je što štedi vreme i energiju: kada je učenje prilagođeno potrebama deteta, mi sve završavamo za kraće vreme jer praktično sve predmete radimo jedan na jedan. Ovo obuhvata bilo šta, od vežbi iz matematike do kuvanja ili francuskog jezika.

Naglašavam da je vođenje domaćinstva sastavni deo učenja. Kao i umetnost i plivanje. Ili pletenje. Sve te stvari se računaju kao učenje.

Vođenje domaćinstva kao sastavni deo školovanja kod kuće

Jedna od stvari koja se svakodnevno dešava je vežbanje instrumenta, bilo da je to klavir ili violina (ili oboje) ili gledanje nastupa muzičara svetske klase. Kasnije popodne imaju grupne aktivnosti kao što su džudo, plivanje ili streličarstvo. Ponekad odemo u skatepark, vozimo bicikl ili se družimo u dvorištu.

Slobodno vreme

Kad se moj muž vrati kući imamo porodično vreme, večernju šetnju, kuvanje i jedenje večere, čitanje priča i spavanje. Pošto vreme gledanja u ekrane ograničavamo na jedan film svaka dve nedelje, sve aktivnosti računara / telefona za nas odrasle dešavaju se nakon što deca odu u krevet.

Uvek postoje izuzeci (češće nego ne!) kao što su okupljanja u prirodi sa članovima lokalne zajednice kućno školovane dece (šetnje šumom, plivanje u reci, paljenje vatre, kuvanje, rezbarenje, itd.) ili naša nedeljna putovanja u Velington zbog časova violine ili posete muzeju.

Ostalim danima, ako se osećamo kao da smo naporno radili i vreme nas inspiriše, skratimo dan i odemo do reke ili planine, do koje imamo sreće da nas deli tek nekoliko minuta šetnje. Ponekad učimo tamo i posmatramo divljinu i biljke dok deca rade na svojim dnevnicima iz prirode.

Kako se osećaš sada kada je cela planeta u istoj situaciji kao i ti, kada je reč o školovanju kod kuće?

Mislim da to nije potpuno tačna izjava. Moram istaći da je praćenje uputstva škole na mreži ili televizoru i obrazovanje kod kuće samo naizgled slična stvar. Jedini zajednički imenitelj je učenje koje se događa kod kuće.

Najvažnija tačka razlikovanja je ta što se cela planeta nalazi u situaciji u kojoj nikada nije želela da se nađe, dok sam ja svoju stvarnost izabrala. Prošla sam kroz mnoštvo suprotnih osećanja, koja su išla od sreće zbog porodica koje su konačno na okupu, posebno u zemljama gde je školovanje kod kuće još uvek nezakonito, do toga da sam krajnje zabrinuta za decu koja možda doživljavaju zlostavljanje kod kuće kao i za roditelje koji su pod velikim stresom.

Konačno, mislim da sam se zaustavila na osećanju nelagodnosti zbog činjenice da većina dece sada uči putem ekrana i da su porodice zaglavljene u toj nezdravoj opciji. Takođe mislim da sam u puno boljoj situaciji od većine ljudi koji su primorani da ”školuju decu kod kuće“, jer obično moraju istovremeno da žongliraju i svoje poslove.

Dobra stvar je da će maltretiranja i vršnjačkog uticaja biti manje, i uvek postoji nada da će roditelji sada imati više uvida u to šta i kako njihova deca uče, da će se više uključiti u proces njihovog školovanja i nadam se da će dovesti u pitanje neke prakse i sadržaje.

Sa koliko godina su tvoja deca počela da sviraju muzički instrument i koji? Koliko sada imaju godina?

Moja ćerka je počela da svira violinu kada je imala 5 godina. Moj sin je počeo kad je imao 3 godine, što je bilo komično, ali je želeo da imitira stariju sestru. Naravno, to nije dugo trajalo, pa je zapravo počeo da svira violinu kada je imao 5 godina.

Školovanje kod kuće – vežbanje violine

Sada imaju 9 i 7 godina, a tek nedavno su počeli da uče da sviraju i klavir.

Da li si ti njihov tutor ili imaju svog profesora instrumenta?

Ja ih učim da sviraju klavir a njihov glavni instrument je violina i imaju svog nastavnika.

Za koji ste si se muzički metod / program opredelila i zašto?

Koristimo Suzuki metodu. Nakon istraživanja, duboko sam se zaljubila u filozofiju i rezultate ovog programa. To se duboko poklapa sa mojim vlastitim razmišljanjima o prirodnom učenju i u određenoj meri ga primjenjujem tokom ostalog učenja kod kuće.

Moja ćerka ima repertoar od najmanje 30 komada koje može da odsvira u bilo kom trenutku i to isključivo zahvaljujući Suzuki metodi.

Roditelji su prisutni na svim časovima Suzuki metode

Roditelji se smatraju “učiteljima kod kuće” (da, čak i roditelji koji nisu muzičari!), prisutni su i aktivni na svakom času i u obavezi su da primenjuju uputstva učitelja u svakodnevnom vežbanju sa svojom decom kod kuće. Šta tu ima da se ne voli? 

Nisam obučeni učitelj Suzuki metode, ali koristim slične principe u nastavi klavira, u kombinaciji sa mojim vlastitim iskustvom.

Za koji plan i program osnovne škole ste se opredelili za školovanje kod kuće i zašto?

Na Novom Zelandu imamo veliku sreću da možemo da biramo ono što smatramo da je prikladno da naša deca uče.

Kada roditelji dobiju odobrenje od Ministarstva prosvete, oni imaju slobodu da slede bilo koji nastavni plan i program, ili nijedan. Ovo možda zvuči ekstremno ljudima koji veruju da je jedini način da se stekne obrazovanje tako što se ide u školu, ali istina je da – nije.

Učenje u prirodi

Jednom sam čula nekoga kako kaže da ako bi vrtići počeli da podučavaju mališane da hodaju, u roku od nekoliko generacija ljudi će verovati da je jedini način da ljudsko biće nauči da hoda, da ode u jaslice. 

Koristimo Steiner / Waldorfski nastavni plan i program, sa nekim dodatnim elementima. S obzirom na to da deca uče sve dvojezično, naravno da mnoge stvari moram da prilagođavam.

Zašto ste izabrali Waldorf nastavni plan i program za školovanje kod kuće?

Za taj program smo saznali pre nekoliko godina, dok smo istraživali školske mogućnosti za naše starije dete, i oduševila nas je lepota, mudrost i duboko humani pristup ove metode. Dodali smo neke elemente “neškolovanja”, ali Steiner ostaje temelj našeg obrazovnog pristupa, kao i našeg razumevanja duhovnog i fizičkog razvoja naše dece.

Da li deca, iako se školuju kod kuće, polažu testove / ispite i gde?

Ne. Nema testova i to doživljavam kao pravi blagoslov. Na ovaj način možemo da se odmaknemo od spoljašnjeg odobravanja u sveobuhvatniju unutrašnju procenu sopstvenog napretka, volje i sposobnosti. Naravno, mi kao roditelji ih posmatramo i jasno znamo gde dobro napreduju a gde im je potrebna pomoć.

Kada je u pitanju muzičko obrazovanje, oni takođe imaju grupne časove u kojima deca uče da rade zajedno, slušaju, prate vođu itd.

Zajedničko muziciranje i javni nastup deo su Suzuki metode

Institut Suzuki organizuje razne radionice i zimsko / letnje kampove gde deca imaju majstorske kurseve, ansamble, kamernu muziku, orkestar i puno mogućnosti za javne nastupe. Muzika je, umesto dostignuća, u središtu pažnje i svi ti događaji uvek mi izazovu suze u očima. Dakle, ne, nemaju ni muzičke ispite.

Da li ste razmišljali da u nekom trenutku prekinete sa školovanjem kod kuće i da decu upišete u redovnu školu?

Moja ćerka je pohađala i državne i privatne škole u ​​Americi pre nego što smo se odlučili za školovanje kod kuće. Uvek smo otvoreni za različite opcije. Da, postoji mogućnost da se vrate u Waldorf školu, ali u ovom trenutku je to samo jedna od mnogih staza kojima bismo mogli zajedno da krenemo.

Koje je tvoje zanimanje? A tvog partnera?

Ja sam profesionalni muzičar, pijanista. Moj muž je lekar.

Trenutno sam fokusirana na to da ovaj stil života profunkcioniše i ne preuzimam nikakav (značajan) posao na svom polju. To bi, međutim, moglo uskoro da se promeni.

Živo se sećam vremena kad sam školovala svoju decu, bavila se freelance poslovima i intenzivno radila na svojoj doktorskoj tezi. To nije bilo nimalo lako, ali je bilo izvodljivo i vredno svakog truda.