I pored svih posebnosti koje imaju drugi muzički instrumenti, možemo reći da je klavir instrument sa najviše mogućnosti.
Klavir može da proizvede i najniže i najviše tonove, što pomaže muzičarima da se lakše izraze. Pored toga, on je i harmonski instrument i lako postaje deo svakog kamernog ansambla, modernog benda ili orkestra.
Zbog toga je uvreženo mišljenje da je klavir najbolji izbor za početak muzičkog obrazovanja.
I pored toga što se sa tim slažemo, ovaj put smo hteli da obradimo jednu drugu temu. Ona se tiče uticaja sviranja klavira na celokupan razvoj deteta.
Sviranje klavira povećava koncentraciju i fokus kod dece
Poznato je da sviranje bilo kog muzičkog instrumenta aktivira veliki broj centara u mozgu, naročito ako se muzika proizvodi na osnovu notnog zapisa.
U procesu sviranja najpre se uočava notni zapis, a na osnovu njega aktivira fina motorika. Zahvaljujući njoj, proizvode se tonovi na klaviru. U istom deliću sekunde sledi provera sluhom o tačnosti proizvedenih nota. Zatim se ovaj proces ponavlja dok god traje kompozicija.
Treba imati u vidu da se note ne proveravaju sluhom samo zbog visine i trajanja, već i zbog njene dinamike i konteksta. Naime, svaki ton je deo veće muzičke celine koja bi trebalo da se izgradi. Svaki muzičar stoga mora da ima paralelnu svest i o manjim i o većim celinama koje gradi kroz muziku.
Uz ovo, klasična muzika sama po sebi ima estetsku dimenziju koja se koliko prirodno može osetiti, toliko se kod mladih muzičara mora i izgraditi. A, kada smo već kod osećaja, uz izvođenje muzike uvek ide i emotivni aspekat, odnosno sva osećanja koja muzika u nama budi. Ovim zaključujemo da se u procesu sviranja ne postoji ni jedan deo nas koji nije pokrenut.
Kako je ovde reč o klaviru, kod sviranju ovog instrumenta dolazi do dodatne stimulacije, pošto obe ruke sviraju različit sadržaj., čak i u dva različita ključa.
Na osnovu svega navedenog, nepotrebno je dodatno naglašavati koliko sviranje (klavira) povećava koncentraciju kod dece i koliko može imati pozitivan uticaj na sve sfere dečijeg razvoja.
Časovi klavira imaju pozitivan učinak na mentalno zdravlje vašeg deteta
U današnje vreme, kada zbog povećanog uticaja moderne tehnologije deca često padaju u faze bezvoljnosti i nedovoljnog osećanja svrhe, sviranje klavira će doneti osveženje u njihove živote.
Poznato je da bavljenje umetnošću oplemenjuje ljudski duh i daje osećanje višeg smisla koje je ključno u mentalnom zdravlju svakog pojedinca. Povezanost sa vrhunskim dometima svetske umetnosti daje nam bolji uvid i o nama samima, a bezvremena lepota je nešto čemu se uvek treba diviti.
Uz lepotu umetnosti, važan je i socijalni aspekat sviranja klavira. Kod nas, u Međunarodnoj muzičkoj školi „Eva Music“ uvek su prisutna druženja, kao i planiranje zajedničkih aktivnosti i koncerata. Ulazak u muzičku školu je ulazak u jedan novi svet gde deca sklona umetnosti mogu sa sličnima sebi da kreiraju svoju realnost u kojoj se osećaju udobno i prihvaćeno.
Sviranje klavira kao moćno sredstvo za podizanje samopouzdanja
Da li postoji nešto što pozitivnije utiče na dečije samopouzdanje od zaslužene pohvale i uspešnog javnog nastupa? U muzičkoj školi „Eva Music“ vaše dete dobiće i jedno i drugo.
Kada savladamo veštine javnih nastupa u sviranju klavira ili drugih instrumenata, ta sposobnost se može lako primeniti i na ostale vrste nastupa pred publikom. Bilo da je u pitanju odgovaranje u školi ili izlaganje prezentacije na fakultetu, razgovor za posao, osećaj funkcionisanja pod tremom se lako može primeniti na sve aspekte života.
Samim tim, samopouzdanje kod deteta raste i ono sigurnije korača svetom lakše se suočavajući sa novim situacijama.
Časovi klavira pozitivno utiču na disciplinu i strpljenje
Da bi se došlo do javnog nastupa ili do položenog ispita iz klavira, potrebno je redovno raditi na putu do cilja. Kao okosnicu motivacije učenika u našoj školi imamo četiri nastupa u toku školske godine, kao i pripremu međunarodnog ABRSM ispita. Ovaj ispit se polaže po istim standardima u 96 zemalja sveta. Malo je reći da je uvek izazov izaći pred objektivnu komisiju i uspešno položiti ispit.
Zahvaljujući manjim ciljevima koji su ravnomerno raspoređeni tokom školske godine, naši učenici su naučeni da redovno rade kako bi preko manjih postignuća lakše dostigli ono završno – godišnji ABRSM ispit.
Na taj način oni stiču ne samo radne navike već i veštinu da usklade obaveze iz osnovne i muzičke škole, tako da se osim radnim navikama oni uče planiranju i šire svoje kapacitete.
Za učenje klavirske kompozicije pored discipline, potrebno je i veliko strpljenje jer su za učenje muzičkih komada potrebna brojna ponavljanja. Strpljenje se razvija i kroz učenje da se radi i na većim i na manjim celinama, kao i brojnim detaljima. Uz to, kod klavira učenici moraju da vežbaju i svaku ruku odvojeno pre nego što nauče da ih usklade, a čak i nakon toga.
Sviranje klavira podstiče kreativnost
Nakon što deca savladaju brojne tehničke i muzičke probleme, dolazi najlepši deo muzičkog puta – doba kreiranja. To je onaj trenutak kada možemo da se pustimo. Kada na uvežbanu muzičku strukturu sleću najlepše ideje i najplemenitija osećanja. To je vreme kada uživamo u rezultatima stvaranja.
Ne dešava se retko da nakon odsviranih bezbroj melodija i akorada, mladi pijanisti i sami počnu da kombinuju harmonije i pokušavaju da postanu kompozitori i stvaraoci.
Dodajmo da kreativno mišljenje podrazumeva i mogućnost da brzo nađemo rešenje u novim situacijama. Učenje klavira aktivira više centara u mozgu istovremeno, a sama muzika je umetnost koja se dešava u realnom vremenu. Tokom uvežbavanja, a naročito tokom izvođenja, moramo više puta da donesemo odluke koje mogu da usmere muzički tok. Tako se naš sistem procene ubrzava i izoštrava, a ta veština prenosi na nove situacije u kojima se nalazimo u realnom životu.
Zaključak
Učenje sviranja klavira donosi brojne benefite, počevši od motoričkih i intelektualnih, pa završno sa razvojem kreativnosti, mašte ali i unutrašnjeg duha. Kada sviramo, muzika nam daje ulaznicu za nove svetove, upoznaje nas sa kompozitorima, istorijskim okolnostima i objedinjuje nas iznutra.
Osećajnost i bezvremena lepota umetničkih dela se oslikavaju u nama i ostavljaju neizbrisiv trag. Ova neprolaznost umetnosti nam pomaže da bolje shvatimo svakodnevicu, da se lakše nosimo sa problemima ali i da i bolje razumemo prave vrednosti.