Razvoj dece – Šta dete dobija upisom u muzičku školu?

Naša muzička škola vodeća je u gradu po stručnom i motivisanom kadru. Ističemo se i podatkom da naši učenici imaju stoprocentni učinak prilikom polaganja ABRSM međunarodnih Britanskih ispita. Na ispitima naši đaci postižu odlične rezultate.

Međutim, polaganje ispita kao i rezultati na njima često nisu vodeći pokretač za upis u Muzičku školi kod nekih porodica. Zašto se onda te porodice ipak odlučuju da upišu dete u Muzičku školu? Šta dete dobija upisom u ovu stručnu školu i koji su to benefiti?

Na ova pitanja u daljem tekstu odgovara suvlasnica naše Muzičke škole „Eva“ i nastavnica klavira Vesna Radić.

Zašto je muzička škola važna za razvoj deteta?

Muzička škola, u današnje vreme koje obiluje mnogim brzim stimulansima koji na dečiji mozak nepogodno deluju, donosi dašak tradicije i duh pravih vrednosti. Ako bismo na primer uporedili Muzičku školu sa gastronomijom, sa jedne strane razne brze stimulacije bi bile „fast food“ a Muzička škola, sa druge strane „slow food“.

Stotinama godina učenje sviranja muzičkog instrumenta nije se značajno promenila. Promenili se jesu udžbenici i ono najvažnije – nastavnički pristup i metodologija. Ali suštinski, učenje sviranja muzičkog instrumenta ostalao je nepromenjenao. To je spora intelektualna i emocionalna razvojna stimulacija. Zbog čega je ona za svako dete blagotvorna.

Da li se ovo što ste rekli odnosi baš na svako dete ili govorite samo o deci koja su talentovana za muziku?

Lično ne preferiram izraz „muzički talenat“. Talenat je reč koja označava veoma širok pojam i u sebi nosi mnoge komponentne. Na kraju, za bavljenje umetnošću pa i za sviranje muzike, talenat je presudan, ali bez vrednog rada, posvećenosti i zrelosti do rezultata se neće stići.

Ovde dolazimo do ključne razliku u metodologiji i programu istočnog i zapadnog pristupa učenju sviranja jednog muzičkog instrumenta.

Istočni pristup, kome Srbija kao zemlja sa našim nacionalnim sistemom u državnim školama pripada, obraća se upravo nadarenoj, kako ljudi vole da nazovu„talentovanoj“ deci. Zbog toga se pri upisu u Muzičke škole vrši provera tog talenta, odnosno muzičih sposobnosti. Pokušavamo da utvrdimo koliko dete ima razvijen sluh, osećaj za ritam, za metar i muziku uopšte.

Zapadni pristup se obraća svoj deci. Zbog toga dolazimo do podatka da, na primer, u Engleskoj 70% dece svira ili je makar nekoliko godina sviralo neki muzički instrument, dok je u Srbiji taj procenat na svega 5-6%.

Moje iskustvo od 15 godina u nastavi klavira govori u prilog zapadnom pristupu, zbog čega smo u našoj Muzičkoj školi upravo odlučili da radimo po ABRSM medjunarodnom programu. Ovaj program nema solfedjo kao odvojen predmet i kompozicije koje se obradjuju su vrlo prijemčive deci.

Svako dete može da svira neki muzički instrument. I da savlada makar osnove. I uživa u ovoj umetničkoj oazi.

Šta dobija svako dete koje svira muzički intrument?

Poznato je da sviranje muzičkog instrumenta jedino stimuliše obe hemisfere u mozgu. Dok sviramo, hemisfere rade u isto vreme i budi se most između njih. Ovaj video to sjajno dočarava: How playing an instrument benefits your brain.

Zbog ovog specifičnog razvoja nije čudno da ljudi koji su svirali neki muzički instrument u mladosti kasnije lakše podnose nešto što danas moderno zovemo „multitasking“. Ili jednostavnije rečeno – lakše podnose da rade nekoliko stvari u isto vreme. Imali su dobar trening u mladosti.

Takođe, kada razgovaram sa lekarima na ovu temu, a naročito sa hirurzima, oni koji su tokom detinjstva svirali neki muzički instrumet su vrlo zahvalni muzici i Muzičkoj školi. Tvrde da je laparoskop posle klavira vrlo jednostavan istrument. 

Dakle, svako može da svira neki muzički instrument. Kako?

Lako. Prve 3 godine učenja nekog muzičkog instrumenta podrazumevaju učenje muzičkih osnova. U praksi to podrazumeva učenje notnih sistema, nota, muzičkih ključeva i ono najvažnije – osvnovnih muzičkih ritmova. Učenje složenije muzike i složenijih ritmova dolazi najčešće tokom četvrte godine učenja sviranja muzičkog instrumenta. I naravno, kasnije tokom srednje muzičke škole ili Muzičke Akademije.

Ostnovne stvari svako dete može da nauči. Potrebna mu je prava spoljašnja motivacija, pravi plan i program i divan nastavnik da to sve zaokruži. Naravno, bez strpljivih roditelja ništa. To sveto trojstvo stačno naglašavam kao ključ uspeha u svakom dečijem obrazovanju: dete, nastavnik i roditelj.

Šta se dešava u razvoju deteta tokom tih prvih 3 godine učenja?

Dete se razvija kompletno. I fizički i intelektualno. Fizički je dete izloženo sitnoj motorici. Svaki instrument zahteva da dete nauči da prstima pomerajući dirke, žice ili druge delove instrumenata proizvede muziku. Zatim, dete se razvija intelektualno. Učenje muzičkog isntrumenta slično je učenju stranog jezika. Dete usvaka jedan potpuno novi jezik. Koji je za razliku od stranih jezika isti u celom svetu. Dakle, svi muzičari sveta note čitaju na isti način.

Ono što lično najviše volim u dečijem razvoju kada je reč o dolasku u Muzičku školu jeste emocionalni razvoj, tačnije emocionalno sazrevanje.

Kao kada deče uči da sedi, puzi, hoda, jede ili govori to nikada ne uspe iz prve, već iz mnoštva pogrešaka i pokušaja i na kraju doživi trijumf, tako i učenje sviranja muzičkog instrumenta identično izgleda. Ovde dolazimo do suštine. Dete uči da sedi, hoda, jede i govori do treće starosne godine i to učenje ostaje iza njega, ono ga zaboravlja. A sa tim zaboravlja i osećaj frustracije kada nešto ne uspe iz prvog pokušaja.

U Muzičkoj školi ponovo se susreće sa ovim obrascem. Nešto nije uspelo iz prve. Za nešto što jako želi da nauči dete mora da se potrudi više puta. Pa čak i ako se potrudim više puta možda to nešto neće uspeti. Na šta vas ovo podseća? Na život. Da. Upravo na život. Postoji li onda bolji poligon za razvoj od Muzičke škole ili ne?

Ovo možda nekome zvuči pomalo negatovno ali zapravo nije tako. Ceo ovaj proces dešava se u pozitivnoj atmosferi. Tu je detetov nastavnik instrumenta koji ga vešto vodi kroz ovaj proces. I na kraju, nakon trijumfa, nakon pređenih prepreka, dete oseća veliko zadovoljstvo. Skače mu samopouzdanje. I to je nešto što ono nosi kroz čitav život. 

Da li biste dodali još nešto za kraj?

Da. Vrlo rado bih pričala o nastavniku instrumenta kao trećem roditelju. Makar sam ja tako doživljavala svoje nastavnice i nastavnike klavira. Baš kao treće roditelje. I verujem da je njihova stručnost, ljubav, posvećenost i sugestije oko mog celokupnog razvoja i mojim roditeljima značilo na njihovom roditeljskom putu.

Nastava muzičkog instumenta odvija se jedan na jedan, dete je samo sa nastavnikom na času. Nastavnikova pažnja i posvećenost usmereni su samo na jednog učenika. To nam, pored jasnog plana i programa kao i metodologije, daje slobodu da svakom detetu priđemo na jedinstven način. I da se potrudimo da za svako dete pronađemo najbolji pedagoški pristup, kako bi ga što bolje motivisali.

Na kraju, Muzička škola je oaza. Dete je izloženo kvalitetnoj muzici. Sreće decu sličnih senzibiliteta. I ima svoju oazu mira od današnje brzine i buke.