Upis u muzičku školu – sve što ste želeli da znate, a niste smeli da pitate


Upis u muzičku školu potpuno je drugačiji od upisa deteta na druge vanškolske aktivnosti. Za razliku od uobičajenih dečijih hobija, za pohađanje muzičke škole presudnu ulogu igraju urođene predispozicije deteta, kao i njegova marljivost i spremnost da radi kod kuće

Osim ako i sami nisu prošli kroz neki vid muzičkog obrazovanja, roditelji često ne umeju da procene da li njihovo dete ima potencijala da pohađa ovu školu.

Iz želje da vam u tome pomognemo, u aprilu 2019. smo u Međunarodnom centru za muziku „Eva“ održali autorski panel istog naziva, a tekst koji je pred vama su naši odgovori na najčešća pitanja vezana za upis i pohađanje muzičkih škola.

Kako da znate da je dete nadareno za muziku i spremno za upis u muzičku školu?

Često kada čujemo kako neko peva ili svira, mi dajemo svoj sud o tome koliko je ta osoba nadarena za muziku, a reč koju najčešće koristimo je talenat. Iako je ta reč široko rasprostranjena, u užem smislu talenat je zapravo najviši nivo predispozicije za bavljanje umetnošću.

Mi smo tu lestvicu spustili jer smatramo da muzikom mogu i treba da se bave i ona deca koja imaju osnovne muzičke predispozicije. To znači da u kombinaciji sa drugim sposobnostima mogu bez problema da pohađaju muzičku školu i napreduju.

Sve o upisu u muzičku školu - časovi flaute u privatnoj muzičkoj školi Eva
Sve o upisu u muzičku školu – časovi flaute u privatnoj muzičkoj školi Eva

Kada su deca sasvim mala, primetićete da reaguju na muziku plesom, pevanjem ili tapšanjem. Možda će vaspitačica ili učiteljica primetiti da vaše dete peva bolje od ostale dece. No, ako i ne primete, treba napomenuti da postoje i stidljiva deca koja će pokazivati sklonost na drugi način – možda će pevati ili plesati tek kad se osame.

Ovakve ili slične situacije treba da vam budu signal da ispitate dečiju muzikalnost.

Osim preporuke da decu izlažete kvalitetnom muzičkom sadržaju, kao što su popularna dela klasične muzike ili bajkoviti baleti Petra Iliča Čajkovskog, u Srbiji postoje brojne grupne radionice za rani uzrast, a mnoge od njih se mogu pohađati i online. Na njima će deca pevati, slušati različite instrumente ali i raditi na sitnoj motorici. Baš tokom ovih aktivnosti iskusni pedagozi prepoznaće muzički potencijal vašeg deteta i u pravom trenutku vas uputiti na upis u muzičku školu.

Koji je najbolji uzrast deteta za upis u muzičku školu?

Većina roditelja želi da u najranijem uzrastu decu upozna sa što raznovrsnijim sadržajima kako bi kasnije u životu imala što više izbora i izrasla u uspešne ljude. Međutim, prerano upućivanje na veliki broj aktivnosti, a naročito na muzičko obrazovanje, može biti kontraproduktivno.

Pre svega, jer u ranom uzrastu ne postoji balans svih slojeva dečije ličnosti koji se javlja tek oko osme ili devete godine. To je ujedno i optimalan uzrast za polazak u muzičku školupočetak drugog ili trećeg razreda osnovne škole, kada je dete već razvilo radne navike i svesno je svoje uloge u školskim obavezama. 

U slučaju da planirate da upišete dete ranije, veoma je važno da ono ima zadovoljavajuću emotivnu zrelost. U suprotnom, pokušaj učenja može biti kontraproduktivan. Često se dešava da roditelj iz najbolje namere detetu zatvori vrata koja bi mu se lakše otvorila da su sačekali pravi trenutak.

Elementi emotivne zrelosti potrebni za pohađanje muzičke škole podrazumevaju:

  • strpljenje
  • prihvatanje neprijatnosti (izlaženje iz zone komfora)
  • prihvatanje autoriteta
  • pristojno ponašanje u grupi
  • dobru opštu komunikaciju

Ukoliko dete ima bar tri od pet navedenih elemenata emotivne zrelosti, može se reći da je ono spremno za muzičku školu

Šta je važno za upis i uspešno pohađanje muzičke škole?

Za bilo koji uspeh nije dovoljno imati samo jednu vrstu kvaliteta. Isto je tako i u muzici, jer, ma koliko bila izražena, nadarenost nije garancija uspeha. Ono što vam može garantovati uspeh je:

  • kombinacija muzičkih i
  • opštih sposobnosti, kao i
  • uticaj unutrašnje i
  • spoljašnje motivacije, ali i
  • podrška roditelja.

Muzičke sposobnosti

Osnovni elementi muzičke sposobnosti su ritam i sluh.

Ritam

Ritam je ključan jer se on ne razvija, već predstavlja naš osnovni potencijal. Dakle, dete ga ili ima ili nema. Visoko motivisana deca ritam mogu da kontrolišu inteligencijom, ali posle drugog ili trećeg razreda kada kompozicije postaju zahtevnije, to postaje sve napornije i manje moguće.

Sluh

Sluh možemo da podelimo na unutrašnji (ono što čujemo) i spoljašnji (ono što reprodukujemo). Sluh se razvija, za razliku od ritma, pa ga je teže oceniti kada su deca mala.

Sve o upisu u muzičku školu - časovi violine u privatnoj muzičkoj školi Eva

Sve o upisu u muzičku školu – časovi violine u privatnoj muzičkoj školi Eva

Postoje deca koja ne vole da pevaju i koja nisu razvila reproduktivni sluh, ali sjajno prepoznaju melodiju i odlično osećaju ritam. Samim tim što nisu umela da otpevaju zadatu melodiju, takva deca su često završavala sa preporukom da se ne bave muzikom.

Srećom, danas se više zna o muzičkim sposobnostima, te se zahvaljujući kompleksnijoj proceni ovakve greške ređe događaju.

U muzičke sposobnosti u širem smislu možemo svrstati i motoriku, kao i druge fizičke predispozicije.

Motorika

Motorika je od presudnog značaja za uspešno učenje sviranja instrumenta, ali s druge strane, za sve one koji nemaju dovoljno razvijenu motoriku bavljenje muzikom je od terapeutskog značaja za sam razvoj, dok učenje sviranja odlazi u drugi plan.

Fizičke predispozicije

U ostale fizičke predispozicije spada dobar kapacitet pluća u slučaju učenja sviranja duvačkih instrumenata, a i ovde je važan terapeutski značaj jer se sviranjem takvog instrumenta kapacitet pluća povećava. Isto tako, i zdrava kičma je preduslov za učenje sviranja npr. harmonike ili violine, zbog položaja tela u kome se dete nalazi dok svira.

Opšte sposobnosti

Muzičke i opšte sposobnosti se stalno dopunjuju u procesu muzičkog obrazovanja. Deca sa boljom koncentracijom i razvijenijim mišljenjem i zaključivanjem, kao i ona sa dobrom memorijom, u velikoj su prednosti u odnosu na decu koja to nemaju. S druge strane, učenje sviranja instrumenta pospešiće i razvoj opštih sposobnosti.

Razlog tome je jednostavan – da bi dete sviralo potrebno je da kontroliše gotovo sve centre u mozgu – od toga da prati notni tekst, potom da na osnovu viđenog aktivira i krupnu i sitnu motoriku, zatim da sluhom proverava tačnost izvedenog, a u isto vreme i da unapred osmišljava muziku koja dolazi.

Ako na sve ovo dodamo i estetski i emotivni element, možemo da zaključimo da je sviranje instrumenta možda i jedna od najkompleksnijih radnji koja zahteva sve naše resurse da bi bila uspešno izvedena.

Upravo zato, nije čudno što je učenje sviranja muzičkog instrumenta prepoznato kao sve značajnije za dečiji razvoj. Naravno, ne zaboravimo ni emotivnu stranu bavljenja ovom veštinom jer muziku pre svega volimo i u njoj uživamo bilo da smo izvođač ili slušalac.

Kako da dete ostvari svoj potencijal u muzičkoj školi?

Za ostvarivanje potencijala ključnu ulogu igraju unutrašnja i spoljašnja motivacija, kao i podrška roditelja.

Unutrašnja motivacija

Unutrašnja motivacija često je usko povezana sa muzičkim sposobnostima, ali ni to nije pravilo. Deca koja imaju natprosečne muzičke sposobnosti najčešće imaju i snažnu unutrašnju motivaciju. Ovo proizilazi iz toga što vrlo lako savladavaju sve zadatke, pa kad uvide da su u nečemu dobri, dobijaju dodatni unutrašnji podstrek.

Na unutrašnjoj motivaciji treba stalno raditi ukoliko ona varira, što je kod dece uobičajeno. Krize su potpuno normalne i one se posebno ispoljavaju na početku ulaska u pubertet, jer tada i osnovna škola postaje zahtevnija i prirodno je da se to dogodi. Najvažnije je napraviti dobru procenu – da li je kriza trenutna ili nije.

O upisu u privatnu muzičku školu Eva music i kako da dete ostvari sav svoj potencijal
O upisu u privatnu muzičku školu Eva music i kako da dete ostvari sav svoj potencijal

Spoljašnja motivacija

Veliku ulogu u muzičkom obrazovanju deteta igra i spoljašnja motivacija. To je motivacija koju đak dobija od svog nastavnika. Ovaj proces je dugotrajan i zasniva se na izgradnji međusobnog poverenja i poštovanja, a koje pre svega, potiče iz ljubavi i entuzijazma profesora prema svom poslu i deci uopšte.

Časovi instrumenta u muzičkoj školi su individualni, čime se nastavniku pruža mogućnost da, s pedagoške strane, svakom detetu priđe na drugačiji način. Tako, svaki đak dobija podsticaj baš u onom trenutku svog muzičkog razvoja kada mu je to najpotrebnije, kao i podršku i pomoć za problem na koji je u tom trenutku naišao.

Svi profesori instrumenta su visoko obrazovani ali pre svega su osobe koje su prošle ceo put muzičkog obrazovanja. Taj put je težak i dugotrajan, sličan putu koji prolaze vrhunski sportisti jer on pored iznadprosečnih sposobnosti zahteva i mnogo discipline, rada i odricanja.

Upravo iz tog razloga je komunikacija sa nastavnikom od presudnog značaja. Ona podrazumeva poverenje, saradnju i praćenje njegovih instrukcija. Dopustite nastavniku da izgradi jedinstven odnos sa vašim detetom. Od toga će koristi imati svi – najpre dete, a zatim i nastavnik i sam roditelj.

Podrška roditelja

Koliko je važna i podrška roditelja, svedoči podatak da u Finskoj, koja važi za zemlju sa jednim od najboljih obrazovnih sistema na svetu, edukacija roditelja predstavlja sastavni deo prijemnog ispita deteta za upis u školu. Treba napomenuti da je muzička škola – ipak škola i da uspeh u njoj, za razliku od ostalih vanškolskih aktivnosti, mnogo zavisi i od rada kod kuće.

Cilj svakog roditelja je da odgaji samostalno dete koje će voditi računa o svojim obavezama ali to je proces koji u proseku traje oko tri godine. Kako bi vašem detetu olakšali put do muzičkog sazrevanja, potrebna je velika podrška i ljubav. Osim toga, značajnu ulogu ima:

  • konstruktivna komunikacija sa nastavnikom
  • kontrola rada deteta kod kuće (praćenje domaćih zadataka)
  • obezbeđivanje instrumenata
  • prisustvo na javnim nastupima

Sigurno da nije uvek moguće uskladiti sve obaveze i biti idealna podrška detetu u obrazovnom procesu, ali je veoma važno da roditelji učine sve kako bi deci omogućili atmosferu u kojoj mogu da napreduju.

Sve o upisu u muzičku školu - časovi klavira u privatnoj muzičkoj školi Eva

Sve o upisu u muzičku školu – časovi klavira u privatnoj muzičkoj školi Eva

Izbor instrumenta i upis u muzičku školu

Izbor instrumenta igra značajnu ulogu u budućem uspehu deteta u muzičkoj školi. Pre svega, ono mora da oseća sklonost ka instrumentu, ali da, u isto vreme, ta sklonost bude u skladu i sa njegovim predispozicijama.

Šta predlažemo kao pripremu za upis u muzičku školu:

Kod kuće sa detetom treba slušati različite instrumente i ujedno pratiti kako reaguje na njih.  Takođe, registar glasa u kome dete govori ili peva često ukazuje na registar instrumenta koji će ga privlačiti. Treba pratiti i prirodne predispozicije deteta, počev od muzičkih sposobnosti pa sve do fizičkih osobina – šaka, usana, konstitucije.

Treba imati u vidu i da postoje temperovani i netemperovani instrumenti, odnosno instrumenti na kojima je određena visina tona, kao što su klavir, gitara, udaraljke i harfa, i s druge strane, gudački i duvački instrumenti, kod kojih dete sluhom mora da proverava proizvodnju tona. U tom smislu, savet je da decu sa prosečnim sluhom usmeravamo na temperovane instrumente.

Čak i ako dete ne oseća potpunu povezanost sa izabranim instrumentom, uz dobrog i strpljivog nastavnika svaki instrument postaće dobar saputnik vašem detetu, a znanje koje na njemu stekne veoma lako će primeniti i pri učenju nekog sledećeg instrumenta.

Javni nastupi

Javni nastupi su sastavni deo muzičkog obrazovanja. Bilo da se radi o koncertima ili redovnim godišnjim smotrama i ispitima, dete mora da savlada i ovu disciplinu. Kako deca počinju sa nastupima kada su još mala, oni obrazac javnog nastupa prihvataju kao deo svog odrastanja.

Kada završe sa svojim muzičkim obrazovanjem, osim što su imali mogućnost da kroz javne nastupe osete zadovoljstvo i kontakt sa publikom, oni su praktično obučeni i za veliki broj raznolikih javnih nastupa koji ih čekaju u budućnosti.

Ovde najpre mislimo na sva odgovaranja, prijemne ispite, izlaganja seminarskih radova, kao i ispite na fakultetu. Ovo iskustvo se može primeniti i na razgovore na posao, poslovne prezentacije, pa čak i na nastupe pred kamerama.

Kao što smo već pomenuli, izvođenje muzike zahteva angažman možda i najvećeg broja naših centara u mozgu, pa će samim tim i bilo koji drugi javni nastup u osnovi imati manje destabilišući uticaj na nas nego nastup na kome izvodimo muziku. Samim tim, dečije samopouzdanje će sa sticanjem ove veštine rasti.

Upišite se i naučite da svirate omiljeni instrument u privatnoj muzičkoj školi Eva music
Upišite se i naučite da svirate omiljeni instrument u privatnoj muzičkoj školi Eva music

Zaključak

Upis u muzičku školu detetu omogućava da na najlepši način, osim muzičkih, razvija i sve druge sposobnosti, kao i da stiče potrebno samopouzdanje kroz nastupe pred publikom. Javnim nastupima i pobeđivanjem treme deca stiču praksu za ono što ih čeka kasnije u obrazovanju i na poslu.

Statistički gledano, između 10 i 15 odsto dece koja upišu osnovnu muzičku školu kasnije upišu i srednju. Zato, kada upisujete dete u osnovnu muzičku školu nemojte o tome razmišljati kao o njihovoj budućoj profesiji, već kao o jednoj blagotvornoj aktivnosti koja će ulepšati njihov život i razviti im samopouzdanje i strpljenje.

Isto tako, ponekad ne treba insistirati na tome da dete završi svih šest godina muzičke škole ukoliko primetite da ono to više ne radi sa jakom željom. I nekoliko godina bavljenja muzikom sasvim je dovoljno da povoljno utiče na opšte sposobnosti i od deteta stvori obrazovanog slušaoca koji u muzici uživa ili člana nekog amaterskog hora.

Treba napomenuti i da u Britanskom muzičkom sistemu ABRSM, po kome i mi radimo u našem Međunarodnom centru za muziku „Eva“, skoro 70 odsto od sve školske dece svira neki muzički instrument. Zanimljivo je da u Srbiji muzičke škole pohađa samo oko pet odsto dece.

Ova ogromna razlika u broju sistemski školovane dece u Britaniji i kod nas pre svega je u ograničenim kapacitetima naših državnih muzičkih škola. Srećom, pojavom sve većeg broja privatnih muzičkih škola ova statistika se polako menja, te možemo zaključiti da naše društvo postaje muzički obrazovanije iz godine u godinu, što je veoma pohvalno.